Datum kreiranja 31 Oktobar 2017
Štampa

Nordijsko vijeće ministara, Norveško ministarstvo za obrazovanje i istraživanje i Agencija za osiguranje kvaliteta u obrazovanju (NOKUT) organizovali su konferenciju o Revidovanoj Rejkjavik deklaraciji. Konferencija je održana 12. oktobra 2017. godine u kancelarijama NOKUT-a. Konferencija je održana kao dio nadolazeće inicijative pod norveškim predsjedništvom Nordijskim vijećom ministara u 2017. godini, u saradnji sa Ministarstvom za obrazovanje i nauku i Nordijskim vijećem ministara.

Oslo the Nordic Approach on RecognitionGosti ove Konferencije bili su predstavnici Centra za informisanje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja i Nacionalna institucija za akademske diplome i poboljšanje kvaliteta u visokom obrazovanju Japana (NIAD-QE).

Nordijska deklaracija o priznavanju kvalifikacija u oblasti visokog obrazovanja-Rejkjavik deklaracija je revidovana u 2016. godini. Ova Konferencija je istaknula najbolje prakse u priznavanju i olakšavanju mobilnosti u nordijskim zemljama. Nordijska deklaracija se može posmatrati u kontekstu Lisabonske konvencije o priznavanju i pripremane UNESCO-ve globalne konvencije o priznavanju.

Nakon održanih govora dobrodošlice predstavljen je UNESCO-ov rad na Globalnoj konvenciji o priznavanju. UNESCO je imenovao Komitet koji se sastoji od 23 stručnjaka iz svih UNESCO-ovih regija koji su sastali četiri puta u poslednje dvije godine i koji je odobrio Preliminarni nacrt konvencije. Preliminarni nacrt teksta je bolji i napredniji nego regionalne konvencije. Globalna konvencija uzima u obzir da je za kvalifikacije iz različitih regiona potrebana drugačija procjena. Dok Globalna konvencija o priznavanju ne stupi na snagu sve regionalne konvencije će biti ažurirane i u skladu sa Globalnom konvencijom. One će ostati, zajedno sa njihovimpratećim dokumentima.

Nakon ovoga, predstavljen je globalni pregled o Lisabonskoj konvenciji i njenom dvadesetogodišnjem postojanju. Istaknuto je da se do 1997. godinetražila ekvivalencija, postojao je nedostatak informacija, kontakt tačaka i informacionih centara, nisu postojala pravila o priznavanju niti transparentne procjene kvalifikacija. Nakon što su 53 zemlje potpisale Konvenciju, aplikanti su dobili pravo na pravedno priznavanje, procedure priznavanja su postale transparentne, usklađene i pouzdane, aplikanti su dobili pravo na žalbu, kvalifikacije se mogu priznati dok se ne pokaže neka suštinska razlika, a osnovani su informacioni centri koji od tada ostvaruju saradnju.

Na Konferenciji je predstavljeno nekoliko nordijskih projekata koji su u procesu implementacije i koji slijede nordijske ciljeve o automatskom priznavanju. Predstavljen je i rezultat istraživanja. Iako su zemlje na generalnom nivou organizovale sistem priznavanja na sličan način, još uvjek postoje velike razlike između mandata nadležnih tijela za priznavanje i organizacije procesa priznavanja. Velika razlika je, takođe, i u broju regulisanih profesija. Norveška i Island imaju određene medicinske specijalizacije, dok Finska ima nekoliko profesija u prosvjeti koje druge zemlje nemaju. Takođe je predstavljen i Nordijsko-baltički priručnik za pristup visokom obrazovanju, koji koriste službenici za prijem na visokoškolskim ustanovama kao alat za transparentnost i priznavanje u nordijskim i baltičkim zemljama. Pruručnik ima za cilj da predstavi direktivu za priznavanje visokoškolskih kvalifikacija i da obezbijedi osnov za automatsko i brže priznavanje kvalifikacija iz Nordijsko-baltičke regije. Redovno se ažurira i više informacija se može pronaći na http://www.nordbalt.org. Predstavljen je i Erasmus+ Key Action 3 projekat Orion. Glavni cilj projekta je prelaženje sa ulaznog modela priznavanja na izlazno priznavanje. Ovo podrazumijeva fleksibilniji i moderniji režim usklađen sa međunarodnim razvojem i novim alatima za priznavanje.

Na kraju Konferencije održana je panel rasprava. Učesnici rasprave ukazali su na to da automatsko priznavanje nije moguće, ali da se na regionalnom nivou mnogo toga dobrog može učiniti i da se obrazovanje treba bazirati na bolonjskom procesu, a ne na rejtingu koje imaju neke visokoškolske ustanove.