Датум креирања 31 октобар 2017
Штампа

Нордијски савјет министара, Норвешко министарство за образовање и истраживање и Агенција за осигурање квалитета у образовању (НОКУТ) организовали су конфeренцију о РевидованојРејкјавик декларацији. Конференција је одржана 12. oктобра 2017. годинеу канцеларијама НОКУТ-а. Конференција је одржана као дио надолазеће иницијативе под норвешким предсједништвом Нордијским Савјетом министара у 2017. години, у сарадњи са Министарством за образовање и науку и Нордијским савјетом министара.

Oslo the Nordic Approach on RecognitionГости ове Конференције били су представници Центра за информисање и признавање докумената из области високог образовања и Национална институција за академске дипломе и побољшање квалитета у високом образовању Јапанa (NIAD-QE).

Нордијска декларација о признавању квалификација у области високог образовања-Рејкјавик декларација је ревидoвана u 2016. години. Ова Конференција је истакнула најбоље праксе у признавању и олакшавању мобилности у нордијским земљама. Нордијска декларација се може посматрати у контексту Лисабонске конвенције о признавању и припремане UNESCO-ве глобалне конвенције о признавању.

Након одржаних говорадобродошлице представљен је UNESCO-оврад на Глобалној конвенцији о признавању. UNESCO је именовао Комитет који се састоји од 23 стручњака из свих UNESCO-ових регијакоји су састали четири пута у последње двије године и који је одобрио Прелиминарни нацрт конвенције. Прелиминарни нацрт текста је бољи и напреднији него регионалне конвенције. Глобална конвенција узима у обзир да је за квалификације из различитих региона потребана другачија процјена. Док Глобална конвенција о признавању не ступи на снагу све регионалне конвенције ће бити ажуриране иу складу са Глобалном конвенцијом. Оне ће остатизаједно са њиховимпомоћним документима.

Након овога,представљен је глобални преглед о Лисабонској конвенцији и њеном двадесетогодишњем постојању. Истакнуто је да се до 1997.годинетражила еквиваленција, постојао је недостатак информација, контакттачака и информационих центара, нису постојала правила о признавању нити транспарентне процјене квалификација. Након што су 53 земље потписале Конвенцију,апликанти су добили право на праведно признавање, процедуре признавања су постале транспарентне,усклађене и поуздане, апликанти су добили право на жалбу, квалификације се могу признати док се не покаже нека суштинска разлика, а основани су информациони центри који од тада остварују сарадњу.

На Конференцији је представљено неколико нордијских пројеката који су у процесу имплементације и који слиједенордијске циљеве о аутоматском признавању. Представљен је и резултат истраживања. Иако су земље на генералном ниво организовале системпризнавања на сличан начин,још увјек постоје велике разлике између мандата надлежних тијела за признавање и организације процеса признавања. Велика разлика је,такође,и у бројурегулисаних професија. Норвешка и Исланд имају одређене медицинске специјализације,док Финска има неколико професија у просвјети које друге земље немају. Такође је представљен и Нордијско-балтички приручник за приступ високом образованју,који користе службеници за пријем на високошколским установамакао алат за транспарентност и признавање у нордијским и балтичким земљама. Пруручник има за циљ да представи директиву за признавање високошколских квалификација и да обезбиједи основ за аутоматско и брже признавање квалификација из Нордијско-балтичкерегије. Редовно се ажурира и више информација се може пронаћи на http://www.nordbalt.оrg. Представљен је и Erasmus+ Key Action 3 пројекат Оrion. Главни циљ пројекта је прeлажење са улазног модела признавања на излазно признавање. Ово подразумјева флексибилнији и модернији режим усклађен са међународним развојем и новим алатима за признавање.

На крају Конференције, одржана је панел расправа. Учесници расправе указали су на то да аутоматско признавање није могуће, али да се на регионалном нивоу много тога доброг може учинити и да се образовање треба базирати на болоњском процесу, а не на рејтингу које имају неке високошколске установе.